Domotex, u carstvu ćilima
Zdravo svima,
ne smem, ali zaista ne smem da pogledam kada sam poslednji put pisala blog :). Razlog za tako dugo odsustvo je prvenstveno puuno angažovanja oko početka rada iDeco škole, kojim se bavi poslednja priča, koju sam napisala pre ove pauze, to jest pre Hrista, BC :). Jeste, bilo je baš puno posla, ali sve je to ok, kada posle posla nastupi zadovoljstvo jer je sve dobro prošlo, ustvari krenulo, jer se pojavilo baš puno interesovanja, jer su studenti koji su već završili kurs (ok, studentkinje :)) bili super zadovoljni.
Ako vas zanima da malo zavirite u to šta se dešava na kursu koji je trenutno u toku – izvolite! 🙂
A imala sam i još jedan razlog za ležernost u pisanju bloga. Prilično sam sklona da sebe šibam da sve što sam isplanirala moram da stignem da uradim po svaku cenu. A cena je nekad potpuna izmorenost i praznina. Pa, odlučila sam da malo olabavim :), da dam sebi za pravo da ne radim stvari po svaku cenu, već onda kada se namesti da zaista treba da ih uradim, i da to uradim sa zadovoljstvom…
I tako, kroz tu džunglu prošlogodišnjih obaveza i treniranja/tretiranja sebe dođosmo ipak do današnje priče. Pa će, za početak ove godine ( kod mene na blogu :)), priča da bude divna. O ljubavi kojoj sam strastveno verna već godinama. O tepisima i ćilimima!
U priči figurira još jedna velika ljubav, prema sajmovima! Jer, napravićemo virtuelnu turu po sajmu Domotex, koji je održan u januaru, u Hanoveru.
Domotex spada u red najpoznatijih, i rekla bih najboljih sajmova u svetu, u svojoj oblasti. Održava se jednom godišnje, okuplja creme de la creme svetskih proizvođača opreme za podove, promoviše nove trendove i dizajnere. Sajam većinom posećuju profesionalci, koji su vezani za oblast, informacije se ne promovišu širokoj publici u velikoj meri, pa mi je zato drago da zajedno zavirimo u tu Alibabinu pećinu.
Glavna tema ovogodišnjeg sajma je bila Unique Youniverse. Posetioci su instalacijama i predavanjima pozvani da se bave doživljajem sebe u odnosu prema tematici sajma. Akcenat je stavljen na izražavanje sebe i svog stila kroz upotrebu onoga što se nudi na tržištu. Dizajneri su govorili o svojoj interpretaciji trendova, o tome koliko je važno prelomiti trend kroz sopstveni stil da ne biste bili stvar trenutka, već brend koji traje i ima verne poklonike (hej vi, koji malo duže pratite Twigu i iDeco, jel vam poznata ova tematika? :)).
Ova tema je za mene koliko interesantna i intrigantna, toliko i škakljiva i migoljiva. Suština ove ideje je nešto što , pogotovo u današnjem društvu (a možda i oduvek), smatram nemerljivo bitnim. Ali nameće mi se sledeća dilema: koliko je duboko shvaćena ova tema, koliko se mi koji smo pozvani i oni koji nas pozivaju zaista bavimo njome, a koliko je i to još samo jedan zabavan trend. No, ima li mesta mom filozofiranju u ovoj priči, uopšte?! 🙂
Sajam je posvećen „flooring-u“, dakle kompletnoj opremi za podove, no kako je moje interesovanje skoro u potpunosti na strani tepiha i ćilima, baviću se samo njima (grešna mi duša), uz brzinsko pominjanje predivnih drvnih obloga, od kojih mi je old school look najviše prirastao za srce.
Dakle, izdvajam nekoliko brendova i proizvođača tepiha i ćilima koji su, apsolutno opravdano, pokupili najviše opšteg interesovanja i pažnje.
Reč je o dizajneru, i proizvođaču, čiji rad pomno pratim (wanna be HR :)), a čiji su tepisi sinonim za kvalitet, fenomenalno, savremeno tumačenje tradicije i prelepe boje. Ne znam da li bih više volela da jednog dana posedujem njegov tepih (to je malo krupniji zalogaj), ili da proizvedem tepih koji bi mi se jednako dopao.
Brend kvalitetnih, teksturalnih tepiha ostavio je jak utisak fenomenalnim štandom, dizajniranim od strane švedskog dizajnerskog studija Lotta Agaton Interiors. Pogledajte, čak i same fotografije vas ne ostavljaju ravnodušnim.
Na sajmu nagrađeni brend sa Sardinije, forsira zanatski kvalitet, i tradicionalnom pristupu daje sasvim moderan izgled. Motivi su sveži i živi, i očigledno vezani za morske, ostrvske teme i ambijent.
Ovo je svakako nešto što ne bi promaklo nijednom ljubitelju orijentalnih bazara. Pravi, rasni, ravno tkani ćilimi, tradicija u najboljem smislu te reči!
Pravi slatkiši za oči, lako mogu da zamislim kako najobičnijem bezličnom prostoru daju pečat i atmosferu.
Ovo su bili neki momenti sajma koji su ostavili jak utisak, pa sam ih izabrala za ovu priču, mada materijala ima za pravu 1001 noć!
Posebnu zanimljivost ovog sajma činila je blogerska ekipa, koja je sajam ispratila. Interesantna i internacionalna, a u njoj neki od mojih omiljenih supercool blogera, kakvi su Igor iz Happy Interior Blog i Holly, Decor8 .
Toliko od mene iz carstva magičnih ćilima i tepiha, ostajte cool do sledeće priče (do koje neće proći sto godina :))!
