OBIĐITE SA MNOM PROVANSU U MAJU 2.DEO
Drugi deo našeg putovanja vodio nas je u severozapadnu Provansu, ka Avinjonu i predivnim top hill (selima na vr’ brda). Ka jednoj dosta drugačijoj Provansi.
Naša druga provansalska kuća bila je u mestašcu Caumont sur Durance. Za razliku od prvog smeštaja koji sam našla kao od šale oko ovog sam se baš namučila. Želela sam da budemo smešteni u pravoj provansalskoj kući u selu pozicioniranom tako da nam omogućava što više izleta bez previše vožnje. Međutim to se ispostavilo kao mnogo teži zadatak nego što sam mislila. Autentičnih kuća očuvanih i sa dobro uređenim enterijerom a da cene nisu izrazito nepopularne:) nije bilo mnogo. Ali nađoh na kraju ono što mi se činilo odgovarajućim. Seoce je u oblasti Luberon, nedaleko od Avinjona, u blizini svih sela koje smo želeli da obiđemo.
I bi bingo! Mestašce je bilo sićušno, sa malo veselih stanovnika i nimalo turista. Većina kuća je bila od kamena, ulice jako uske, jedna crkva, jedna kapela, jedna prodavnica, tri kafane od kojih radi samo jedna, odlična, žuborava rečica Durance i jedan vrt iz rimskog perioda.
Mesto je pomalo mračno na neki zanimljiv način. Kao da ne ide u korak sa modernim svetom. Nasuprot tome meštni su jako ljubazni, osmehnuti, uvek spremni da se prvi jave i nepoznatim strancima upute jedno lepo bonjour!
U našoj kafani se pilo odlično domaće vino i pravila tri jela dnevno, od kojih su obično dva bila vege. Vlasnica je bila super šarmantna, bez problema je ulazila u bar i donosila nam piće i hranu za sto ako bi konobarica bila zauzeta. Gostili su domaće i strance, pse, svoje i okolne, a iz bašte se čulo žuborenje Durance-a.
Ovo je jedan od najboljih momenata sela i našeg putovanja uopšte! Ovo je mesto gde meštani ostavljaju pročitane knjige da ih pročite neko drugi i vrati. Koliko je to diiivnnoooo!
Oko Avignon (Avinjon)-a sam bila veoma uzbuđena. Godinama sam zaljubljena u Lorensa Darela i pogotovo u Avinjonski kvintet. Verovala sam da ću u samom Avinjonu naći neke njihove tragove i znakove pored puta. Nisam. Ni Avinjon mi se nije posebno dopao. E sad, moram da kažem da je duvao strašan vetar koji nas je možda prebrzo odneo iz Avinjona.
Papska palata i čuveni most akvadukt me ostaviše ravnodušnom, osim vrtova Papske palate.
Ako me je Avinjon ostavio ravnodušnom sela severozapadne Provanse su me bacila u trans od lepote, atmosfere, cveća i zelenila, mirisnog vazduha!!!
Svakog dana iz naše baze o sela Cauont sur Deurance obilazili smo sela koja smo odabrali na osnovu prethodnog detaljnog istraživanja.
Prvi obilazak je bio top hill selo Gordes (Gord). Selo je sasvim magično, očigledno turističko ali to ne kvari njegovu autentičnost i lepotu. Sam prilaz selu i vizura pri dolasku su nešto od čega bukvalno zastaje dah. a onda i kuće, ulice, i flora samog sela.
U Gord smo se vratili još jednom uveče. Shvatila sam da nijedno selo nismo videli uveče a zamišljala sam da su jako lepa i malo drugačija od dnevne varijante. Pored toga tražili smo neki dobar restoran jer smo imali jedan divan povod za slavlje. Istraživanje nas je uputilo u restoran upravo u Gordu. Potpuno sam smetnula s uma da treba i da rezervišemo mesto. Kada smo stigli izuzetno ljubazno osoblje nam je reklo da na žalost mesta nema i da prosto mora da se zakaže. Trudili su se, pregledali rezervacije, ali prosto nije bilo. Taman se okrenemo da odemo, ja snuždena, kad prema nama trči konobarica kao da je đavoli gone. Objašnjava kako je neko upravo otkazao i raduje se isto koliko i mi. Jesi smo fantatično spremljenu ribu i pili odličan francuski cabernet, i sve je bilo otmeno na tako prirodan i opušten način! Obožavam restorane koji se ponose svojom kuhinjom, uslugom i lepim ambijentom ali bez uštogljenosti i pompe. Gord je slavio sa nama uz hiljade upaljenih lampica!
Naš sledeći izlet bio je u selo Russilion (Rusijon), koje sam opet pronašla u svojim pretputnim istaživanjima kao jedno od najlepših. Odmah da kažem da je opravdalo očekivanja.
Parkirali smo se u podnožnju brdašca na kome se, baš na vrhu nalazi selo i odlučili da se do sela popnemo peške. Na putu sam u jednom momentu morala da sednem na asfalt da dišem i udišem fenomenalno čist i mirisan vazduh. Mirisao je na čemprese, borove i mnoštvo raznolikih cvetnica. Taj miris je jedan od mojih najjačih i najdražih utisaka iz Provanse.
Popeli smo se asfaltiranim putem do samo vrha. Rusijon je možda najzelenije provansalsko selo. Atmosferu kreiraju jarke boje fasada i prozora, saksija, kamene kuće, uske strme ulice. I sve to bukvalno uronjeno u zelenilo i cveće.
Ovu priču pričala sam već više puta ali reći ću i ovde. U jednom momentu počela je da pada sitna kiša pa smo ušli u prvi kafeu koji smo videli. A u kafe san (mojih) snova!! Polica puna magazina, fashion i home decoration. Ja u trans, počnem da ih merkam, pa donesem za sto tri, pa vratim jedan a donesem dva i tako u krug. Pita me muž što sam se tako uzvrtela a ja razmišljam o overweight-u jer magazini su teški (mislim kad ih je gomila:)). On fin čovek, gospodin kaže pa uzmi, šta i ako bude overweight kad ih toliko voliš! Pa jeste, kažem ja i uzmem još dva!:))
Ali poenta priče je kafe/bistro u sred sela sa magazinima i dnevnom štampom na dva jezika. Mislim jeste turističko selo ali svakako je super. Nemoj da mi je neko ukrao ideju za implementiranje ove ideje u srpsko selo!!!:)
A sada se spremite na dragulj nad draguljima!!! Seoce koje je pola na kopnu a pola na malenoj rečnoj adi!
L’Isle sur le Sorgue! (Lisl sur le Sorg, ostrvo na reci Sorg)
Ovo mestašce je toliko bajkovito i magično da ga je zaista teško opisati rečima, ali srećom tu su fotografije koje mogu koliko-toliko da dočaraju ovu božanstvenost!
Antikvarnice zauzimaju sigurno pola sela i da je pored njih najveća atrakcija nedeljna lokalna pijaca na kojoj možete kupiti ručno rađene predmete od drveta. Možete birati hranu lokalnih proizvođača, naravno ogroman izbor sireva, masline, mesne prerađevine, kobasice, pršute i te svati ili domaće vino (sirevi su bili pun pogodak, masline takođe, domaće salame i paradajz ispod očekivanja).
Što se tiče antikvarnica reći ću da smo upravo zbog njih stigli na ovo mesto. Ima ih zaista mnogo i fascinantne su. Većinom su posvećene nameštaju i home decor-u.
Iako je, a verujem da svi to uveliko znate,uređenje doma moja najveća strast, ovog puta sam, apsurdno, bila u poteri za antiknim nakitom. Nakit našla nisam ali sam zaista uživala u antikvarnicama koje nikad nisam videla u ovolikoj količini. Videla sam i sto svog života ali avaj nisam imala 30.000 eura u torbici niti kamion da ga prevezem. Nisu baš sve cene ovakve, sto je zaista nešto posebno ali generalno su cene više od standardnih za ovu vrstu prodaje.
Ne znam da li ovim putem, kroz tekst i fotografiju mogu da vam dočaram divotu ovog mesta?! Toliko bih volela da mogu i da osetite deo ove tako magične i raznovrsne lepote! Ako budete želeli da podelite utiske samnom javite se na Instagram ili viber grupu Twiga World želela bih da čujem!!!
Upravo se setih da vam nikako nisam prikazala unutrašnjost (enterijer) niti jedne katedrale a videli smo toliko divnih. Prelepe su i nekako životne i radosne, sa sveštenicima koji su rado i veoma prijatno razgovarali. Ne može mi ovde sve stati!
Poslednje selo koje smo ovog puta obišli i koje vi sada obilazite samnom je selo Lourmarin (Lurmaran), koje nije top fill selo, međutim spada u najlepša sela Provanse. meni se jako dopalo jer je na neki način, nisam sigurna da znam da opišem drugačije od ostalih. Ovo je selo gde je živeo i sahranjen Albert Kami. Mene je vratilo mojoj strasti za enterijerom, videćete i zašto!
Na samom ulasku u selo dočekalo nas je krdo magaraca. Jako volim magarce. A moram priznati da nalazim i izvesne sličnosti sa sopstvenošću:))!
Neće biti puno fotografija mesta jer je padala kiša pa mi se nije dalo da previše fotkam ali biće drugih slatkiša.
Kako je kiša postajala sve jača požurili smo ka zamku Lurmarana. Zamak je originalno iz XII veka, i određeni delovi su očuvani ali je naknadno restauriran XV veka od kada potiče stil nameštaja. Dakle vraćam se enterijeru kao temi a treba i uskoro da krenemo kući:).
Eto za kraj ćemo biti princeze i prinčevi i obićićemo dvorac, možda i zamisliti sebe u nekim sasvim drugim okolnostima!
Ovo je bio vrt a sada izvolite u svoj dvorac!:)
Kako vam se sviđa?:)
Verujem da ste svi našli svoje omiljene prostorije ili prostore. Čini se da su u XII veku znali da žive!:)
Eto, stigosmo do kraja ove pripovesti!
Verujem se da ste uživali! Volela bih da sam svima koliko sam mogla na ovaj način prenela lepotu zapadne Provanse.
Takođe se nadam da sam onima koji imaju u planu da posete ovaj deo sveta dala uvid u to šta ih čeka i šta sam ja od sve te lepote izabrala.
I na kraju malo iznenenje, možda:
Od sve lepote meni su najjači utisci bili:
- zelenilo i cveće, u divnom spoju divljeg i gajenog sa velikom pažnjom
- ljubaznost i osmeh
- vazduh koji miriše
Na kraju ću vam dati konkretne informacije koje mogu da pomognu putnicima, nomadima i dušama lutalicama!
KONKRETNE INFORMACIJE O PUTU U PROVANSU:
- Avionske karte za Nicu kupila sam u februaru iako smo na put krenuli 12. maja. Ako ranije kupite avionske karte i fleksibilni ste sa datumima odlaska i povratka možete naći izuzetno povoljne karte. ja sam preko WizzAira našla dve povratne karte za 200 eura. Da, da!!! Vodite računa ako karte kupujete kod WizzAir-a koliko torbi vam je dozvoljeno po datoj ceni.
- Odmah nakon toga rezervisali smo rent-a-car, koji smo preuzeli na samom aerodromu što je super zgodno.
- Nakon toga smo izabrali šta tačno ovog puta želimo da vidimo. Nismo želeli da bude previše, jer smo želeli da uživamo a ne da jurcamo naokolo.
- Da napravim rutu sam koristila aplikaciju na laptopu My Maps. Omogućila mi je da tačno odredim mesta gde ćemo biti smešteni. Birala sam po lokaciji, tako da ona sama bude lepa i da budu zgodna za okolne obilaske.
- Sledeći korak je bio konkretan izbor hotela/kuće za iznajmljivanje. Kada ovo radite obratite pažnju koje ocije postoje u smeštaju a koje ne. Posebno gledajte parking ukoliko imate kola. Često je označeno da smeštaj ima parking a onda u tekstu nađete da je parking u okolnim ulicama.
- Sve informacije pre puta našla sam na Internetu i posebno na putničkim blogovima
- Imajte u vidu da restorani i bistroi uglavnom ne rade između 1, 1:30 i 17,18h.
- Ako vam je presudno bitno da u Provansi vidite lavandu, a sigurno je divno, ne idite pre kraja juna. Mi je nismo videli u cvetu jer smo bili u drugoj polovini maja. Prednost ovog temina bila je što nije bilo puno gužve.
Ako imate neko organizaciono pitanje javite mi se putem maila ili Instagrama ili Viber grupe Twiga World.
Kada malo proživite i proživite ove lepote vratite se na stane sa svim lepim Twiga proizvodima i uslugama koje će od vaše sopstvene kuće napraviti lepotu druge vrste u kojoj uživamo svaki dan!
Love,
Lucija